|
37. Festival monodrame i pantomime biće održan od 4. do 8. jula 2012. godine u Pozorištu lutaka Pinokio, Karađorđeva 9, 11080 Zemun.
Prijave možete poslati na adresu Pozorišta lutaka Pinokio do 1.februara 2012.god.
Međunarodni festival monodrame i pantomime za mene i moju porodicu bio je oduvek simbol jedne male, ali odabrane, visokovrednovane kulturne Meke.
Igrom slučaja, desilo se da na trenutak postanem deo ekipe koja učestvuje u njegovoj realizaciji, oblikovanju, trajanju... To je velika čast. Ova institucija međunarodnih razmera prkosi i vremenu i društvenim promenama kao i svemu što one nose, očuvavši svoj specifičan kvalitet, koji odoleva svim izazovima.
Osnivač je u protekloj godini izvršio reorganizaciju rukovodstva i Saveta; nažalost, neki članovi su i preminuli.
Na nama koji smo tu, ostalo je da s velikim pijetetom prema svima koji su kroz Festival prošli i ostavili trag, nastavimo "igru", ali uz veliku odgovornost, timski rad, te eliminaciju sujete koja prati kreativne projekte... da zadržimo duh Festivala, uz veliku veru u monodramu i pantomimu kao majstorske izraze vrhunskog dometa dramske umetnosti.
Potrudili smo se i mislim da smo uspeli u tome. Hvala svim nesebičnim entuzijastima koji su doprineli ovogodišnjem Festivalu.
Lada Mirkov, direktorka
Reč selektora
OSVEŠĆENA EKLEKTIKA
i
NEKA KVALITET BUDE ODLUČUJUĆI
Pristalica sam i veliki zagovornik da svaki umetnički projekat mora da ima neku ideju, koncept, a zašto da ne i neku poruku. Ovaj princip na neki način olakšava postavku, pa kasnije i sadržaj projekta, sa jedne strane. Sa druge strane svaki koncept mora da ima neke okvire, granice, principe – neki ključ.
Ključ kao princip, po kome treba da se zadovolji široki spektar potreba i različitosti, mora da bude i prožet kompromisima. Kompromisi u umetnosti nisu uvek dobri, pogotovu u umetničkim projektima. Svakog autora projekta ovaj princip zabrinjava, naravno ako je autor odgovoran.
Dakle, pristalica sam jasnog i definisanog koncepta projekta, a samim tim i svestan odgovornosti za kvalitat projekta.
Prihvatajući se uloge selektora Festivala monodrame i pantomime, moja startna ideja je bila da u program uvrstim spektar predstava koje će najobjektivnije prestavljati savremenu produkciju. Taj koncept sam, interno, nazvao osmišljena i osvešćena eklektika. No, tu je nastao problem. Kako napraviti repertoar Festivala od različitih estetika i žanrova, a da on bude zadovoljavajući. Znači, da na repertoaru budu predstave iz klasične dramaturije, te nove savremene predstave i na kraju istraživačke, a uz to da bude i tradicionalnih komada, zabavnih i humorističkih. Na moju sreću u ponudi za selekciju je bilo takvih predstava.
U dilemi oko ideje zadovoljenja koncepta projekta, obratio sam se kolegi i iskusnom, mudrom teatrologu Radomiru Putniku. Dilemu mi je razrešio jednom, naizgled običnom rečenicom: Neka kvalitet bude odlučujući. Znači, rešenje mi je bilu tu, a Radomir mi ga je samo osvestio. Ovim jednostavnim principom sam se poslužio i zaokružio repertoar, naravno, iz postojećih mogućnosti.
Naprimer, u repertoar sam uvrstio jednu klasičnu tradicionalnu japansku dramu (U šumi, Keiko Jokota), a sa druge strane njen kolega i sunarodnik prikazuje pantomimsku predstavu zasnovanu na zapadnoj tradiciji (Ričard III, Makoto Inove), kao i domaća dva projekta, od kojih je jedan klasik (Derviš i smrt, Slobodan Ćustić), a drugi istraživački orijentisan (M. – solo za tri uma, Miloš Sofrenović) itd itd...
Nadam se da će program zadovoljiti potrebe i interesovanje ljubitelja ove vrste pozorišne umetnosti.
Milovan Zdravković
POHVALA GLUMCU
(Reč na otvaranju 36. festivala monodrame i pantomime 1. jula 2011. godine)
Imao sam u pozorištu mnoge prijatelje, raznih fela i zanimanja, ali nikad, čini mi se, takvih kao što su bili glumci. Od prve moje knjige glumci su se zanimali za ono što pišem, i od moje prve knjige počeli su da raznose glas o meni kao piscu. I odmah su moje pripovetke počeli pretvarati u monodrame.
Ne znam koliko puta su na predstava monodrama igrane moje pripovetke i ne znam koliko puta su te monodrame nagrađivane. Mnogi danas poznati glumci su na prijemne ispite glumačkih škola i akademija izlazili s mojim tekstovima i mnogi su mi pričinjavali zadovoljstvo da budem njihov pisac. I mnogim ispitivačima su dosadili igrajući pripovetke s mojim potpisom.
Festivali monodrame uvek su bili praznici na kojima su izgovarane pripovetke i na njima su glumci pronosili slavu pripovednog pisanja. I na njima su, razume se, često pravili prve korake ka svojoj glumačkoj slavi.
Zato ovaj Trideset šesti festival monodrame i pantomime otvaram slaveći glumce zaljubljene u pripovednu reč i zahvaljujući im se za sve što su za pričalačku književnost učinili. Uživajte u naredne tri večeri u igri mojih prijatelja glumaca i ne štedite dlanove da pokažete koliko ste uživali. Neka nam svima večeras i i sledeća dva dana bude prijatno!
Dragoslav Mihailović
Aplikacioni list 
|
Obrazloženje stručnog žirija 36. Festivala monodrame i pantomime
Stručni žiri u sastavu Ljiljana Lašić, dramska spisateljica i umetnica, Marica Vuletić, dramska umetnica i Slobodan Ninković, dramski umetnik, jednoglasno su doneli odluku da Zlatnu kolajnu Maja Dimitrijević dodele Karlosu Konči za izvodjenje predstave Medeja, u režiji Rosario Arene.
Takodje jednoglasno, žiri je doneo odluku da u kategoriji pantomimskih ostvarenja kolajnu dobija predstava Ričard, u izvodjenju Makoto Inovea.
Ljiljana Lašić, predsednica
Marica Vuletić, član
Slobodan Ninković, član
Žiri publike u sastavu: Djordje Aćimović, predsednik, Miodrag Dabižić, član, Mihajlo Dašić, član, Maša Samardžinski, član, Ružica Ćirić, član, jednoglasno je odlučio da nagradu dodeljuje Karlosu Konči - Španija, za predstavu Medeja.
Žiri za inventivnost u sastavu: Maja Volk, predsednica, Aleksandar Ilić, član, Vladimir Tomašević, član, jednoglasno je odlučio da nagradu dobije predstava Ričard, u izvodjenju Makoto Inovea – Japan, sa obrazloženjem da se nagrada dodeljuje za duhovito, nesputano, maštovito korišćenje dramatizacije zvuka u sprezi sa telesnom ekspresijom, čime je dostignuto psihološki savršeno tumačenje Šekspirovog Ričarda III.
Razgovor sa PETEROM ŠEREROM, dobitnkom Zlatne kolajne Maja Dimitrijević za monodramu "Klamov rat" na 35. Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, 2010. godine
INTERAKTIVNA GLUMA
- Gospodine Šerer, čestitam na nagradi koju ste dobili. Ne znam da li znate da ova nagrada nosi ime naše uvažene glumice koja se godinama istrajno i veoma uspešno bavila monodramom?
PETERT ŠERER: Priznajem nisam znao i utoliko mi je onda draže. Ja po obrazovanju nisam glumac. Ja sam završio arhitekturu, diplomirao sam 1987 na Tehničkom univerzitetu u Budimpešti, a uvek sam voleo glumu.
- Prepoznajem i vidim vezu između arhitekture i glume, jasni čisti oblici arhitektonskih dela, jasan čist oblik govora glumca na sceni. Sada ste glumac.
PETER ŠERER: Dvanaest godina bio sam član Alternativne pozorišne grupe "ARVISURA" u Budimpešti a onda je nekolicina nas osnovala 1997. godine pozorište BARKA. Od 2002. do 2008. godine bio sam član "KRETAKOR" Teatra u Budimpešti. Možda će se neko setiti, dobili smo GRAN PRI na jednom BITEF-u za predstavu "Galeb" Čehova. Od 2008. ja sam slobodan umetnik. Igram u deset različitih predstava u sedam pozorišta. Takođe se bavim i filmom, u poslednjih petnaest godina igrao sam u 40 filmova. Neki od njih su međunarodne koprodukcije i kako u kom, negde sam imao manje, negde veće uloge.
- Vratimo se na monodramu sa kojom ste pobedili. Ko je autor teksta?
PETER ŠERER: Nemac, Kai Hensel. Interesantno u vezi sa ovom monodramom je to što ja nikada nisam želeo da se bavim ovim žanrom, a onda me je reditelj Janoš Novak nagovorio, odnosno predložio je da zajedno radimo ovaj tekst. Sada priznajem da sam uživao u tome. Posebno me isnpiriše interakcija sa publikom, ja volim da improvizujem i eto posrećilo mi se i sa nagradom.
- Kako ste doživeli susret sa zemunskom publikom?
PETER ŠERER: Pomalo sam se pribojavao tog izvođenja u Zemunu jer sam se plašio jezičke barijere. Međutim, kada sam počeo da govorim osetio sam da je publika veoma osećajna, otvorenog srca i uma i kooperativna sa mnom. To je odlično i zato je volim, potrudio sam se da to osećanje vratim sa scene.
- Koliko dugo igrate tu predstavu?
PETER ŠERER: Tri i po godine već. Imao sam oko stošezdeset izvođenja od čega je oko sto bilo u školama. Dobio sam sedam nagrada, dve u Mađarskoj, dve u Litvaniji, dve u Poljskoj - u Vroclavu i Klodsku i ovu prvu u Beogradu.
- Posle ovakvog uspeha da li biste se ponovo odlučili za monodramu, možda, jednom?
PETER ŠERER: Ne planiram da se više bavim monodramskim kazivanjem, ali uvek sam spreman da radim predstave koje su mi interesantne i izavovne, zato ko zna...!
Razgovarala Miška Knežević |
|
|
