„Чекајући небо – ка' ће више?!“ – Марко Стојановић и Далија Иманић

4. јули у 20:30 Позориште Пинокио

plakat.jpgФестивал монодраме и пантомиме

ЧЕКАЈУЋИ НЕБО, КА' ЋЕ ВИШЕ?!

Жизела - Далија Иманић

Живота - Марко Стојановић

По мотивима представе „Чекајући небо“


О ПРЕДСТАВИ

Живота и Жизела су ипак завршили у браку, што се у претходној представи није видело, али њихов брак није успео јер су упорно покушавали да буду неко други или нешто друго и да једно друго мењају, преваспитавају и то их је довело до отуђења. Она се због њега одрекла балетске каријера, он због ње се трудио да постане "менаџер". Она је изашла из својих балетских патика, а он из опанака. Ту је кренула њихова пропаст. То је уједно и стварна прича многих данашњих бракова који су остали без комуникације, искрености, толеранције и поштовања различитости. Развод је решење које изискује најмање труда.

Она му је спаковала кофер и избацује га из свог живота. Али ко ће од њих са собом понети албум са фотографијама? Почињу да га прелиставају и навиру сећања... да ли ће та сећања, то емотивно памћење да их врати њима самима, њиховим искреним и правим вредностима, ономе што они јесу, а не што покушавају да буду на друштвеним мрежама и у друштвеним токовима...Да ли ће крај бити срећан или не? У тренутку када је писан овај текст и сами аутори представе се двоуме, ни они не знају. У сваком случају очекујте пуно смеха и по коју сузу и "кнедлу у грлу"


О ИЗВОЂАЧИМА

Далија Иманић Савић рођена је 15. новембра 1974. године у Новом Саду. Нижу и прва три разреда средње балетске школе завршила је у Сарајеву; по доласку у Београд 1992. године, постаје стални члан Народног позоришта; диплому о завршеном школовању стиче, упоредо играјући целокупан репертоар ансамбла и поједине солистичке улоге, као ванредни ђак балетске школе Лујо Давичо у Београду. Године 2000. добија звање прве солисткиње, а од 2004. године је првакиња Балета. Од 2001. до 2016. године, предаје као професор репертоара класичног балета у средњој балетској школи “Лујо Давичо”. Године 2013. је дипломирала на Факултету за медије и комуникације, Универзитета Сингидунум у Београду и стекла стручни назив - комуниколог. Крајем позоришне сезоне 2015/16. завршава играчку каријеру и наставља да ради са солистима Балета Народног позоришта као репетитор класичног балета у представама “Дон Кихот”, “Бајадера, “Лабудово језеро” и “Жизела”. Од 2017. године је ангажована као педагог, кореограф и стручни сарадник у приватној балетској школи “Балетски центар Ана Пфлуг” из Београда, где ради са децом узраста од 3 до 15 година, рекреативног и професионалног нивоа (од 1. до 4. разреда основне балетске школе).

Марко Стојановић (Београд, 2. јануар 1971) српски је драмски уметник, културни, хуманитарни и спортски радник. Оснивач је и председник Светске организације пантомимичара (2004.године) и Краљевског карлинг клуба (2006.године) Националног савеза за карлинг Србије (2006.године) и самог карлинг спорта у Србији (2003.године). Иницијатор је обележавања Светског дана пантомиме 22.марта, на дан рођења његовог професора пантомиме Марсела Марсоа. Дипломирао је на катедри за глуму београдског Факултета драмских уметности. Специјалистичко школовање је завршио у Међународној школи пантомиме Марсела Марсоа у Паризу 1994. године. Био је директор Дома омладине Београда од 2013. до 2015. године, један је од оснивача и председник „Светске организације пантомимичара“ и председник „Националног савеза за карлинг Србије“. Био је доцент за предмете Глума и Сценски покрет и Шеф катедре за глуму Академије лепих уметности у Београду, а сада је ванредни професор за предмет Сценски покрет на катедри за глуму Универзитету Синергија у Бијељини у Републици Српској и сарадник за односе с јавношћу и гостујући предавач на Универзитету Сингидунум.

„Чекајући небо – ка' ће више?!“ у извођењу Марка Стојановића и Далије Иманић Савић се играла ван такмичарске конкуренције, а у част пантомиме! Настала на основу представе "Чекајући небо" која је одиграна на фестивалу пре двадесет пет година, истовремено је и омаж али и наставак, као прави сусрет балета и пантомиме и говори нам о томе шта двоје заљубљених људи мора да уради како би своје различитости помирили и како би све било на крају како треба.