Традиционални 49. Фестивал монодраме и пантомиме одржава се од 27. до 30. новембра 2024. у Позоришту лутака Пинокио. На програму је 12 представа из земље и иностранства од којих је 11 у конкуренцији за награду Фестивала.

На фестивалу ће, између осталих, наступити канадски пантомимичар Тревор Коп, школован у Школи Марсела Марсоа у Паризу који се налази на листи извођача Цирqуе ду Солеил-а. Његов комад ”Физичке илузије” је изведен пред више од 20.000 гледалаца и наставља да привлачи публику.

Публику очекују и монодрама ”Пјаф” - Олге Скерлетовић Ђорђевић, о животу, успонима и падовима Едит Пјаф, најпознатије француске певачице шансона; ”Луси није била тако давно” - Александра Ацева која је имала премијеру у Бечу 2022. године; ”Глорија” - Наташе Ласица; ”Похвала лудости” - Саре Бојић; ”Мерлинка” - Стефана Фишера; ”Контрабас”- Ђорђа Креће; ”Усамљеност” - Плесне компанија Гоби; ”Ветар и заставе”- Николе Шурбановића; ”Жута” - Теодоре Бићанин и ”Када боли, ти играј”- Данијеле Поповић која је имала неколико извођења у Њујорку. Представа ван конкуренције биће слепстик етида "Андерграунд" по мотивима филма Емира Кустурице коју су креирали професори Академије уметоности у Београду, Милан Нешковић и др ум. Анђелко Берош.

Како је истакао селектор фестивала, Предраг Милетић, овај фестивал јесте у лепим годинама, али публику очекују представе које доносе младост, енергију, брзину садашњег времена и емоцију доживљеног и пажљиво промишљеног тренутка, „представе за које и не знате и не занимају вас колико трају, јер свеједно пролете у трену. И зато, ако мене питате, пре сваке представе дубоко удахните ваздух и препустите се правој позоришној чаролији!“

Улазнице за Фестивал монодраме и пантомиме могу се набавити на благајни Позоришта Пинокио, на свим Тицкет Висион продајним местима и онлајн на тицкетс.рс.

Фестивал монодраме и пантомиме подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије и Градска општина Земун. Фестивал су помогли Луткарско позориште Пинокио и Штампарија Бирограф Земун.

Први Фестивал монодраме и пантомиме одржан је 1973. године. Идејни творац био је Љубиша Ружић, свестрана позоришна личност. У монодрамском делу програма учествовали су најзначајнији глумци са наших простора.
Од оснивања фестивала одржано је укупно 500 премијерних представа у такмичарској селекцији, Изведено је 26 представа изван конкуренције и у пратећем програму. Одржано је 36 изложби. Проширена је издавачка делатност и осим редовног програмског каталога објављено је 10 књига из области позоришне уметности.
У оквиру пратећих програма приказани су ученички радови и одржано десет шаховских симултанки у којима је велемајстор Алиса Марић играла против учесника и гостију Фестивала.

ПРОГРАМ 49. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА МОНОДРАМЕ И ПАНТОМИМЕ


СРЕДА, 27. НОВЕМБАР

19:30 Свечано отварање фестивала
19:45 ”Пјаф” - Олга Ђорђевић
21:00 ”Луси није била тако давно” - Александар Ацев
22:00 ”Глорија” - Наташа Ласица

ЧЕТВРТАК, 28. НОВЕМБАР
19:30 ”Похвала лудости” - Сара Бојић
20:30 ”Физичка илузија” - Тревор Коп
21:30 ”Мерлинка” - Стефан Фишер

ПЕТАК, 29. НОВЕМБАР
14:00 Симултанка са Алисом Марић - Позориште Пинокио
19:30 ”Контрабас” - Ђорђе Крећа
20:45 ”Ветар и заставе” - Никола Шурбановић
22:00 ”Усамљеност” - Плесна компанија Гоби

СУБОТА, 30. НОВЕМБАР
19:30 ”Жута” - Теодора Бићанин
20:30 ”Када боли, ти свирај” - Данијела Поповић
21:40 Представа ван конкуренције: Слепстик етида "Андерграунд"
22:00 Додела награда

Више о представама:

СРЕДА, 27. НОВЕМБАР

"Пјаф" - Олга Ђорђевић
Монодрама ,,Пјаф" говори о животу, успонима и падовима Едит Пјаф, најпознатије француске певачице шансона. Монодрама представља вид слободе глумице да у току играња представе, потпуно огољено, прикаже емотивно памћење које јој изазива играње једне улоге. Шта све у глумичином бићу изазива играње туђег живота и какве емотивне последице, улазећи у лик, односи са собом кући. Инспирисана животом жене која је живела кратко, али је за собом оставила толико много, даје простор младим људима да се упознају са величином људскости и тежином живота Едит Пјаф.

"Глорија" - Наташа Ласица
Драматургија и адаптација текста- Наташа Ласица
Режија- Калина Ковачевић
Шта се догоди када Мајку Божију на олтару замени права жена? Жива жена. Часна сестра. Акробатичарка. Чиста душа. Магдалена. Глорија! Позната прича Ранка Маринковића преточена у визуру главне јунакиње натеране да стане између вере и љубави, цркве и циркуса, сцене и олтара. Превара или можда ипак...чудо!

Наташа Ласица рођена је 1999. године у Београду. Дипломирани аудио-визуелни уметник у класи професорке Љиљане Благојевић. Ангажована у Народном позоришту у Београду у представама "Велика драма" и "Године врана". Учесник на фестивалу поезије "Дани Данила Лазовића" и водитељ на филмском фестивалу "Филмски сусрети" у Нишу 2022. Четврту годину глуме завршила на Академији уметности у класи Калине Ковачевић и Бојана Жировића.

"Луси није била тако давно" - Александар Ацев
У свом перформансу „Луси није била тако давно“ Александар Ацев говори о настанку и развоју људског телесног израза кроз милионе година. Као почетак приче он узима остатке костију такозване Луси, легендарног скелета. Људски ход као један од најпресуднијих догађаја људске еволуције је након неколико милиона година практиковања добио неограничен број варијација и нијанси. На раскрсници еволуције, анатомије, свакодневног функционисања и позоришта Александар Ацев покушава кроз практичну демонстрацију и вербална објашњења да да одговоре на елементарна питања о генези људске телесне експресије и комуникације.

Александар Ацев живи на релацији Берлин-Беч-Загреб. Овај пројекат имао је премијеру на Маx Реинхардт Семинару у Бечу 2022. године (на којем је учествовао као професор за покрет за глумце и режисере) и након чега је игран на бројним фестивалима.

ЧЕТВРТАК, 28. НОВЕМБАР

"Похвала лудости"- Сара Бојић
По мотивима дела "Похвала лудости"- Еразмо Ротердамски
Богиња лудости је живописан и шармантан лик испуњен иронијом. На духовит начин истиче позитивне аспекте људске лудости, супротно уобичајеним очекивањима, ослобађајући људе строгих норми и конвенција. Њен саркастични тон исмева озбиљност и ароганцију људи, пружајући гледаоцима дубље увиде кроз неконвенционалну перспективу. Задовољство је бити луд када треба.

"Мерлинка" - Стефан Фишер
Монодрама ”Мерлинка” се заснива на различитим аспектима Мерлинкиног то јест Вјерановог живота, укључујући његово детињство, одрастање као и његову улогу у београдском животу на улици као и ЛГБТ заједници. Кроз његову ексцентричност откривамо на који начин је пролазио кроз тешке периоде живота и како је успео да се ишчупа из канџи проституције.
Стефан Фишер дипломирао је глуму на Академији уметности у Београду у класи проф. Калине Ковачевић и Бојана Жировића. Одиграо је главну улогу у серији ”И без муке има науке” редитеља Ненада Крлелића, серија је у оквиру културно-образованог програма чије је емитовање планирано до краја текуће године на РТС 1.

"Физичке илузије" - Тревор Коп
”Физичке илузије” воде публику кроз низ кратких прича испричаних традиционалном француском техником приповедања кроз пантомиму. Љубавна прича изгубљена у својим могућностима, бескућник који преживљава још једну ноћ и ловац који постаје ловина – све ове приче се преносе потпуно без речи.
Овај комад је изведен (на енглеском и француском језику) пред више од 20.000 људи и наставља да привлачи публику. Перформанси су инспирисани неким од најцењенијих канадских пантомимичара, уз оригинални рад, и остављају публику свих узраста с дубоким поштовањем према ретко извођеној уметности пантомиме.

Тревор Коп је канадски пантомимичар, школован на Школи Марсела Марсоа у Паризу и налази се на листи извођача Цирqуе ду Солеил-а.

ПЕТАК, 29. НОВЕМБАР

"Контрабас" - Ђорђе Крећа
Текст: Патрик Зискинд
Режија: Владан Ђурковић
У животу једног музичара, контрабас представља пријатеља, непријатеља, љубавницу, препреке на путу које је сам себи зацртао. Оно што до сада ни један композитор није искомпоновао, може се видети на сцени у овој монодрами. Контрабасиста који слободно време проводи у соби борећи се са својим проблемима, упушта се у срдачно и опширно излагање о свом инструменту, које постаје све присније и интимније не би ли се, уз обиље самоироније и духовитих
коментара, постепено претворило у искрено животно исповедање, у покушај критике овог друштва и живота, у очајнички и неодгодиви вапај за променом.
„Контрабас“ је написан 1981. године, преведен на 27 језика и један је од најигранијих немачких комада.
Ђорђе Крећа дипломирани глумац Факултета драмских уметности, којег памтимо и по изузетним улогама у серијама “Истине и лажи”, “Војна академија”, “Клан”, “Шетња са лавом”, “Дрим тим”, итд, као и у представама “Флорентински шешир” позоришта Бошко Буха, “Породичне приче” позоришта Славија као и у представама “Парче ноћи на Ивановој гајби”, “Трње”, “Књига о џунгли”, “Рогови у врећи”.

"Усамљеност" - Гоби плесна компанија
Режија: Тамаш Шомођи
Композитор: Банк Шари
Костим и сценографија: Ерик Грошмид
Дизајн светла: Павла Беранова (Чешка)
Плесачица и кореографкиња: Рита Гоби
Фотографије: Марсел Пити

Усамљеност у старости погађа две трећине људи. Шта можемо учинити када имамо дијалог само са собом? Плесачица-кореографкиња и луткарски мајстор заједно истражују сећања и процес присећања. Представа се заснива на покрету без текста, гестовима и елементима луткарског позоришта. Циљ Рите Гоби и Тамаша Шомођија је да се с хумором и хуманошћу осврну на старење, усамљеност и суочавање са сећањима, као и да подстакну публику на размишљање о животном периоду који ће свима нама доћи. Када видимо старију особу, можемо ли замислити кроз шта је прошла? Какав је био њен живот када је била млада? Које циљеве и прилике је имала, какав је живот живела? Може ли старије "ја" да се повеже са млађим "ја", или старење тела повлачи са собом и душу и дух?

"Ветар и заставе" - Никола Шурбановић
Аутор: Дејан Стојиљковић
Редитељ: Милан Милосављевић
Продукција: Фаме Солутионс, Градско позориште Чачак
Сценографија/костимографија: Марина Меденица
Музика: Петра Петрович/ Сања Керкез, сопран
Овом представом Чачак, прва Престоница културе Србије обележила је 208 година од Боја на Љубићу, у ком је погинуо Танаско Рајић, један од најистакнутијих устаничких јунака, Карађорђев барјактар у првом устанку и устанички старешина у другом, Танаско Рајић, рођен 1756. године у селу Страгари подно Рудника, послужио је као инспирација познатом писцу Дејану Стојиљковићу да напише текст монодраме “Ветар и заставе“.
Бој на Љубићу најзначајнија је битка у Другом српском устанку. Танаскова јуначка погибија као да је дала снагу тадашњим српским борцима за слободу и на крају у овом боју извојевана је победа. Кад су Турци разбили српске редове, на брду је остао само Танаско чувајући топове. Са јатаганом у једној и кубуром у другој руци са непријатељм се борио до смрти, како би сачувао топове.
Његова прича уједно је и прича његовог народа, јер није много јунака српске револуције доживело дубоку старост и још мало ко од њих је успео да учествује у скоро свим важнијим догађајима који су обележили овај значајан период српске историје. Рајић је у једном, проживео десет живота. И не само тамо - на крају тог живота он је, попут јунака грчких легенди и прича староставних, успео да буде награђен величанственом, јуначком смрћу која ће га - учинити бесмртним.

СУБОТА, 30. НОВЕМБАР

"Жута" - Теодора Бићанин
Текст: Гордан Михић
Монодрама прати испитивање Жуте у затвору где проживљава унутрашњу борбу и суочава се са околином. Жута представља жену која испашта због своје наивности. Истовремено њен карактер представља контрадикторност између сопствених интереса и моралних вредности. Она је интригантан лик који представља дубоку причу о снази и рањивости једне жене.

Теодора Бићанин награђена је на фестивалу студетског театра наградом за најбољу споредну улогу, у представи “Рибарске свађе”.

"Када боли, ти свирај" - Данијела Поповић
Редитељ: Алексеј Бураго
Продуцент: Ди Зху
Српско-америчка пијанисткиња и глумица Данијела Поповиц́ изводи своју оригиналну самосталну клавирску представу. “Када боли, ти свирај“ је прича о жени рођеној у комунистичкој земљи, која очајнички тражи духовне везе у оквирима репресивног режима. Једино дете које се бори са усамљеношц́у налази уточиште у клавиру. Убрзо, овај магични инструмент постаје медиј за изражавање њених најдубљих страхова, разочарања и неуспеха. Након што је због трагичне несрец́е побегне на нови континент, клавир постаје њен најближи друг и сапутник. Сада као професионални пијанисткиња, присец́а се различитих поглавља свог изузетног живота, његових урнебесних успона и падова, бурних љубавних веза и незаборавне музике на том путу. Испуњена живим виртуозним клавирским наступима, “Када боли, ти свирај“ је позоришно вече које не треба пропустити.
Представа је имала неколико извођења у Театру 86 у Њујорку.