Ове године одржаће се, у ванредним условима због вируса ковид 19, Четрдесет пети Фестивал монодраме и пантомиме.
Фестивал је основан 1973. године, дакле пре 47 година, али је постојао прекид у његовом одржавању од 1993. до 1996. Идејни творац Фестивала био је изузетан позоришни зналац, Љубиша Ружић, тада на функцији заменика управника Народног позоришта у Београду, а у тиму стручњака који су подржали идеју и формирали естетску платформу фестивала били су угледни театарски ствараоци Огњенка Милићевић, Предраг Перовић, Живомир Јоковић, Ђорђе Радишић, Марко Тодоровић, Миленко Мисаиловић, Феликс Пашић, као и друштвено-политички радник Бранко Радивојевић. Већ прво фестивалско издање показало је да оваква смотра уметности једнога глумца била веома потребна, док је допуну монодрами пружала у нас релативно непозната дициплина – пантомима.
Током четрдесет четири протекле године, на фестивалским сценама наступили су најугледнији и најзначајнији уметници минулог доба, од легендарних глумаца - Љубе Тадића, Фабијана Шоваговића, Марије Кон, Милоша Жутића, Мире Бањац, Зијаха Соколовића, Маје Димитријевић, Светлане Бојковић, Милене Дравић, Драгана Николића, Љиљане Благојевић, Јосипа Пејаковића и Радета Шербеџије, до младих уметника који су на Фестивалу добили шансу и искористили је, као што су то учинили Весна Станковић, Марта Береш или Нада Шаргин, од наших глумаца; овде ваља споменути податак да су на Фестивалу наступили уметници са скоро свих континената, а да су златне колајне, одличја фестивала, било да их је додељивао стручни жири, било жири публике, увек одлазиле на праве адресе. Такође, треба подсетити на податак да је уз Фестивал увек било додатних, пратећих активности, од сликарских изложби до ванредних представа, од издања нових позоришних књига до дружења са шахисткињом светске класе, Алисом Марић. Стварана су и негована позоришна пријатељства која трају деценијама, а сам Фестивал монодраме и пантомиме стекао је висок углед у породици сродних европских позоришних смотри.
Током минуле четири и по деценије, Фестивал је, као и наше друштво, пролазио и даље пролази кроз неизбежне промене. Али, мењајући се и прилагођавајући савременом тренутку, позоришном изразу и прихватајући нове естетике, Фестивал је остао исти у основној идеји: Фестивал подржава позориште једног глумца у истраживачком, стваралачком и уметничком трагању. У тако доследно поштованом концепту, Фестивал има неподељену подршку неколико генерација гледалаца.
Верујемо да ће Фестивал монодраме и пантомиме и даље бити један од ослонаца позоришне уметности и позоришног живота Србије. Очекујемо да ће, као и до сада, Фестивал бити место сусрета позоришних уметника са свих меридијана и да ће, кроз неколико година, прославити и свој златни јубилеј.
Фестивал монодраме и пантомиме се са тугом опрашта од дугогодишње председнице програмског савета фестивала, диригентом и професором Даринком Матић Маровић.