ЛИНИЈА

ЛИНИЈА
Народно позориште Тимочке крајине, Зајечар

Монодрамска пантомима по мотивима цртаног филма „La Linea“
Ауторка и глумица: АНА ТАНАСКОВИЋ екс БРЕТШНАЈДЕР
Композитор: Братислав Радовановић
Тон: Марко Милетић

          „Линија“ је монодрамска пантомима у трајању од 20 минута. Цртани филм „La Linea“ Освалда Кавандолија послужио је као инспирација по чијим је мотивима рађена представа. Линија добија облик жене. На свима разумљивом џибрис језику, јунакиња Линија од младости до старости прелази свој линерани, праволинијски, унапред исцртан пут који у позоришту добија нову димензију. Зашто сви прихватамо унапред исцртане животне приче, зашто не смемо да погледамо око себе, плашећи се да се изгубимо? Радозналост жену кажњава самоћом. Она прихвата оно што јој је сервирано али се чврсто одупире тривијалним препрекама. Тврдоглава, плаховита јунакиња, помало бунтовна, довољно самостална, још од малих ногу покушава да нађе своје удобно место. Оловка, односно цртач, у позоришном облику могу бити редитељ или композитор. У животу могу бити партнер, ауторитет, народ, директор, шеф, надређени. Из визуре Линије, свакако један врло одговоран лик. Одговоран за ток њеног живота, за њену судбину. Кривећи аутора, Линија се мири са судбином. Борила се колико је могла, променила је шта је знала, више се свађала него што је научила. Линија је помало свака жена, а помало ниједна.
          Ана Бретшнајдер је свој први сусрет са „La Lineom“ имала на Факултету драмских уметности коа испит из глуме. Након скоро десет година бављења глумом, одлучила је да „La Linea“ буде жена. Заправо пратимо њен пут од детињства и младости ка сазревању, старости и коначности.
          Аутор музике је саксофониста Братислав Радовановић. Како је музика у „La Linei“ битан елемент, неопходно је било пажљиво изабрати онај сегмент који ће брижљиво обојити и испратити причу Линије. Звук саксофона најтачније је одговарао овом пантомимском облику.
          Сам цртани филм обележен је многобројним епизодама које су у представи повезане у једну причу. Пантомимске етиде крећу се од детињства, ка младалачком бунтовништву, преко пропалог школовања. Неостварен љубавни живот, искуство материнства, преношење с колена на колено приче о гледању испред себе. Забрана експериментисања као таква, као сигуран пораз, негони нас да размислимо који пут смо изабрали и да ли је то једини пут и ко је крив за препреке. Тако се и намеће питање да ли је карактер судбина.

АНА БРЕТШНАЈДЕР

Рођена у Панчеву 29.03.1979.
Образовање и активности :

- Завршила гимназију, нижу музичку и нижу балетску школу у Панчеву 1994.
- Аматерски се бавила глумом у Атељеу Младих у Панчеву. 1995-1998
Играла на бројним фестивалима у и ван земље, од значајнијих на FRINGE фестивалу у Единбургу; у Зрењанину на фестивалу експерименталних сцена Србије освојила награду за најбољег глумца. 1997.
- Више пута остварила значајне резултате на такмичењу рецитатора; освојила 2. Место на Републичком такмичењу рецитатора у Ужицу. 1996.
- Уписала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, 1998.
- Уписала глуму на Факултету Драмских Уметности Београд на класи проф. др Владимира Јевтовића, 1998.
- Као најбољи студент 1.год. глуме учествовала на радионици Балкански Сусрет Академија у Софији, 1999.
- Током студија добијала стипендију републичког Фонда за развој научног и уметничког подмлатка Србије; фонда Мадлене Цептер.
- Дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду 2002. са оценом 10, просечна оцена студија 9,4.
- Завршила постидпломски курс "Мастер клас" код ментора проф. др Владимира Јевтовића и Кокана Младеновића.
- Добитник награде «Бранивоје Ђорђевић» за најбољу дикцију.
- Учествовала на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну са пантомимском бекетовом једночинком „Чин без речи“. 2001.
- Водила емисију "Звиждук", на Радио Панчеву.
- Писала о позоришту за часопис «QUICK LOOK», „ЛУДУС“
- У статусу је слободног уметника у УДУС-у од 2006.
- Учествовала на више позоришних радионица, водила позоришну радионицу Битеф Полифонија у ЦК «Стари Град».
- Аутор еколошке представе за децу „Еко бајка“ у сарадњи са невладином организацијом Друштво учитеља Панчево.
- Радила као презентер вести на ТВ Панчеву. 2006-2009
- Радила као професор глуме у средњој балетссој школи „Димитрије Парлић“ у Панчеву. 2010-2012
- Сарађивала са домом за децу без родитељског старања „Споменак“, у Панчеву, радећи са децом радионице и представе 2010-2011.
- Као спољни сарадник играла у Народном позоришту Ужице од 2009-2013
- Запослена као глумица у позоришту тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ од 2013.

Позориште:

- Павле, "Дубровачка трилогија", Иво Војновић, режија Анђа Николић, Битеф театар
- Иконија, Бежанија, "Маму му ко је први почео", Дејан Дуковски, режија Немања Савковић, "Бошко Буха"
- Ања, "Вишњик", А.П.Чехов, режија Димитрије Јовановић, ЈДП
- Миранда, "Бура", В.Шекспир, режија Слободан Унковски, Будва Град        Театар, продукција Атеље 212
- Човек, “Чин без речи”, С. Бекет, Фестивал Монодраме и пантомиме, Земун
- Марија, "Флорентинска трагедија", Оскар Вајлд, режија Милан Ђукановић, "Мата Милошевић"
- Стара сељанка, "Принц жаба", Дејвид Мемет, режија Ана Томовић, Дадов
- Кетрин, "Доказ", Дејвид Аубурн, режија Наталија Матуновић, "Мата Милошевић“
- Тери, "Крајности", Вилијам Мастросимоне, режија Радиша Станишић, продукција Дома омладине, Панчево
- Дороти, "Чаробњак из Оза", Френк Бауман, режија Ненад Гвозденовић, ЦЗК, Панчево
- Каспар Хаузер, “Заборављени језик”, режија Ивана Ашковић, Битеф Театар
- Пинокио, “Пинокио”, група аутора
- Мама мишица, “Мачак у чизмама”, КЦ Панчево
- 8 улога, “Алиса у земљи чуда”, Луис Керол, режија Ненад Гвозденовић, КЦ Панчево
- Клошар, “Менует за трио”, текст и режија Бојан Воркапић, СКЦ
- МЦ, “Cabaret Vojage”, група “Just jazz”
- Вишња, “Пасажи”, текст и режија Филип Гајић, Театар на Сави и сцена Култ
- Маргарита, “Мајстор и Маргарита”, М. Булгаков, режија Александар Лукач, Народно позориште Ужице
- Г-ђица Палмира, “Необична пошиљка”, режија Лилијана Ивановић, Народно позориште Ужице
- Ана Карењина, “Сава-рака-тину”, режија Борис Тодоровић, Народно позориште Ужице
- “Лизистрата”, Аристофан, режија Бранко Поповић, Народно позориште Ужице
- Бака-принцеза, “Дугоња, Видоња и Трбоња”, режија Немања Ранковић, Народно позориште Ужице
- Марта-ректор, „Буђење Пролећа“, режија Мартин Кочовски, Народно позориште Ужице
- Ен, „Прича“, режија Александар Лукач, Народно позориште Ужице
- Јудит, „Боин-Боинг“, режија Слободан Љубичић, Народно позориште Ужице
- Ћерка, „Скупљач“, режија Ирфан Менсур, ПТК Зоран Радмиловић
- Марија, „Ко је овде крив?“, режија Жоро Иванов, ПТК Зоран Радмиловић
- Марица, „Ивица и Марица“, режија Саша Латиновић, ПТК Зоран Радмиловић
- Ленче, „Скупљачи перја“, режија Дарко Штетин, ПТК Зоран Радмиловић
- Жена, „Из почетка“, дуодрама по мотивима Square One, Стива Тешића, режија Зоран Зарубица
- Милица, „Тајанствена фиока“, Зоро Иванов, позориште Зоран Радмиловић
ТВ, Филм:
-   Мима, у филму "Волим те највише на свету", режија Предраг Велиновић
-   Макили, у филму "Кад порастем бићу кенгур", режија Радивоје Андрић
-   Чукунбаба, у филму "Чарлстон за Огњенку", режија Урош Стојановић
-   Ленче, у филму “На лепом плавом Дунаву”, режија Дарко Бајић
-   Судбина, у филму “Мит о Сизифу”, режија Филип Гајић ( у постпродукцји )
-   Кратки филм за финску адвокатску комору
-   Италијанска серија “Рестауратор”, филм 87
-   Мира, серија “Анђела и Андреја”, режија Данило Бећковић

„...Ана Танасковић маестрално је извела монодрамску пантомиму „Линија“ чија је и ауторка. Тако нешто зајечарска публика није имала прилику да види до сада и била је одушевљена Аниним имитацијама и акробацимама. Представа је рађена по мотивима цртаног филма „La Linea“. Прати животни пут једне жене-Линије, која наилази на животне препреке и савладава их ходајући својом већ исцртаном путањом. Језик који користи је унивезалан и разумљив широм света“.
Анђела Рисантијевић „Глас Зајечара“